PAZI INFO!
Infomanka / VAN ZONE KOMFORA / Kako je u potrazi za besmrtnošću kineski alhemičar pronašao vatromet

Kako je u potrazi za besmrtnošću kineski alhemičar pronašao vatromet

Vatromet / Photo by Gregoire Bertaud on Unsplash

Vatromet je verovatno najomiljenija pirotehnička naprava, a da li ste znali da je nastao u drevnoj Kini i to slučajno, odnosno greškom jednog alhemičara koji je pokušavao da napravi “recept” za besmrtnost.

Istorija kaže da je negde oko 800. godine taj alhemičar pomešao sumpor, ugalj i kalijum nitrat, međutim umesto večnog života dobio je smesu koja se zapalila i tako je rođen barut. Drevni Kinezi taj barut sipali bi u bambusove trske ili papirne tube i bacali u vatru tokom različitih obreda, a najčšće sa namerom da oteraju zle duhove. Dakle, taj prvi vatromet ne samo da nije ispaljivan u nebo, a kao što možete da pretpostavite nije bioni atraktivan poput ove raskošne ekplozije boja koju danas viđamo. Najraniji vatromet bio je zapravo samo serija iskričavih, malih, ali glasnih eksplozija.

Barut je ubrzo usvojila vojska i on je iz Kine putovao na Zapad – u Evropu gde je upotrebljavan u vojne svrhe – za muskete i topove. Evropski inženjeri su paralelno pored oružja razvijali i tehnologiju vatrometa. Tako je prvi vatromet koji je ispaljivan u nebo nastao 1600. godine i koristio se na proslavama vojnih pobeda, tokom religijskih događaja i kraljevskih svečanosti. Ni taj vatromet nije bio kao ovaj danas, bio je jednobojan- narandžaste boje.

Vatromet / Photo by Jamie Fenn on Unsplash
Photo by Jamie Fenn on Unsplash

Za ispaljivanje vatrometa na raznim svetkovinama bili su zaduženi “firemasteri” koji su imali i svoje pomoćnike “zelene muškarce” (green men). Pre samog vatrometa, zeleni muškarci, koji su tako nazivani zato što su bili obučeni u lišće koje ih je štitilo od iskri, pričali su šale publici kako bi je pripremili za proslavu. Zanimanje “zelenog muškarca” nije bilo ni malo naivno, mnogi od njih ozbiljno su povređeni, a bilo je i nastradaih, usled kvara na vatrometima.

Na Engleskom dvoru prednjačali su u pravljenju kvalitetnog i interesantnog vatrometa. Šta više, “firemaster” kralja Džejmsa II proglašen je vitezom zbog svog impresivnog rada. Upravo su Englezi vatromet odneli preko okeana, u Ameriku. Tako je “bonfires and illuminations” parada – kako su tada govorili za vatromet, uveličala i proslavu prve godišnjice američke nezavisnosti – 4. jula 1777. godine. I tu je reč o jednobojnom vatrometu, a boje u magičnoj iskričavoj eksploziji na nebu dodaće jedan italijanski pronalazač 1830. godine. On je shvatio da dodavanjem određenih metala, poput stroncijuma i barijuma, vatromet može postati višebojan. U narednim godinama i vekovima vatromet je usavršavan do ovog u kome danas uživamo.

Evo još nekih zanimljivosti o vatrometu

Vatromet / Photo by Park Troopers on Unsplash
Photo by Park Troopers on Unsplash
  • Najveći konzument vatrometa u svetu je Walt Disney Company.
  • Najteže je proizvesti plavu boju vatrometa, koja se dobija dodavanjem bakra, ali ako temperatura vatrometa bude veća, ta plava boja nestaje.
  • Različiti oblici u koje vatromet eksplodira imaju svoje nazive.
  • Iskre vatrometa su izuzetno vruće, dostižu temperaturu između 900 i 1600 Celzijusovih stepeni.

Check Also

Original Deisel? Ovako izgleda kada se Diesel našali na svoj račun

Gotovo da ne postoji modni brend koji se nije susreo sa problemom falš garderobe. Italijanski …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *